Zemlja srece i veselja

Svaka osoba, koja je bar jednom putovala gradskim prevozom u Beogradu, imala je priliku da se sretne sa ovim legendarnim bićima. Da, da... Pogodili ste! Reč je o Spider-babama!

Ova mitska bića, čija se starost često ne moze odrediti ni najsavremenijim uređajima i metodama*, imaju pozamašan broj karakteristika, a neke od osnovnih su:
- Nadljudska brzina (teži brzini zvuka ~ 340 m/s)
- Super vid, X-ray vid (izuzetna dalekovidost i oštrina vida, kao i sposobnost da vide kroz zidove i vrata busa)
- Savršena koodrinacija u prostoru
- Izuzetna fizička snaga (nasuprot njihovom krhkom izgledu, u stanju su da pomere osobu od 100kg bez poteškoća)

Treba napomenuti da ova bića koriste i najsavremenija tehnička pomagala, koja na prvi pogled liče na štapove za hodanje (koje naši stariji sugrađani redovno koriste). Uglavnom ih koriste kao kuke za hvatanje šipke u prevozu, kao i za saplitanje suparnika u borbi za slobodno mesto za sedenje. Ova pomagala su izrađena od najčvršćih materijala poznatih čoveku.

* Odredjivanje starosti izotopima C14 i K40

Jedan od mnogobrojnih svedoka - očevidaca je, pored straha za svoj život, dao izjavu nakon susreta sa ovim bićem:                                                                                            "Bio je to još jedan, sasvim običan dan. Stajao sam ispod "Pančevca" i čekao bilo koju bus za Krnjaču. Nakon par minuta čekanja, naišla je 95-ica i stao sam kod prednjih vrata, kako bih izbegao gužvu u sredini. Jedna baka je stajala iza mene ii probijala se izuzeznom veštinom kroz masu. Pustio sam je ispred mene, pošto je imala štap i jedva je hodala.
U trenutku kada je 95-ica stala i otvorila vrata, ta "baka" me je odgurnula skoro 1 metar iza. Neverovatnom brzinom se hvatala za šipke, poput pauka na mreži, i u treptaju oka, ona je već bila na sredini autobusa i sedela na jedinom mestu koje je bilo 2 sekunde pre toga slobodno. Kada sam konačno ušao u autobus i sa čuđenjem pogledao tu "baku", ona mi je nešto ružno odbrusila i pogledala me direktno u oči. Taj pogled je bio hladan, zao. Nikada ga neću zaboraviti u životu."

Još dve osobe su bile spremne da svedoče, ali usled njihovog iznenadnog nestanka, nismo bili u mogućnosti da ih intervjuišemo.

Ukoliko u gradskom prevozu primetite ovakve, ili slične situacije, molimo Vas, ostavite poruku u komentarima, a mi ćemo je proslediti nadležnim organima. Hvala.

          Potpuno nespreman za rad pod pritiskom kao i prekovremeni rad, osim ako nije debelo plaćen. Iskreno me zabole za ciljeve vaše kompanije ako platom ne mogu da pokrijem sve tekuće troškove, plus da mi ostane za malo garderobe, knjiga, putovanja, izlaske, sport i zezanje.
          Funkcionišem po principu: kolko para, tolko muzike. Takođe me savršeno ne zanima što ste u buli i očekujem da sve vaše zakonom predviđene obaveze izvršite na vreme kao i da poštujete sve praznike i godišnji odmor. Sva je prilika da ću vas napustiti čim nađem nešto malo bolje.

          Nadam se da ofis ne počinje s radom pre devet, jer se teško budim. Radni dan započinjem velikom šoljom dobre crne kafe, pa očekujem da stoji na raspolaganju, kao i zalihe nesa i mleka koji će mi zatrebati negde oko podneva. Najdalje oko jedan ima najstrašnije da se smorim pa bi mi prijao jedan muzički intermeco, po mogućstvu Madonna ili disko haus da ujedno i odtancujem malo i razdrmam ukočene mišiće.

         Komunikativan sa prijatnim i ljubaznim svetom, za drkadžije imam kratak fitilj.
Psujem na nekoliko svetskih jezika, ali ozbiljnu prepisku i razgovor vodim samo na srpskom i engleskom i ne proseravajte se s multinacionalnim korporativnim tripom, jer vam je i to previše. To što s vremena na vreme sklopite neki dil s Bosnom i Crnom Gorom ne čini vas ozbiljnom kompanijom.

         Studirao sam 100 godina, ali smatram da je uspeh što sam uopšte završio bilo šta u ovoj zemlji ovakvoj kakva je. Usavršavam se stalno i bez vas, jer sam radoznao i mislim da život ima smisla i bez umiranja na poslu. često mi se dešava da u radno vreme zapadnem u takozvani daydreaming pa vas molim da me ne prekidate naglo, možda budem usred neke genijalne zamisli.

         Reagujem samo na pozitivnu stimulaciju. Ne gušite s testiranjima i tim HR (human resources) budalaštinama. Ako se već proseravate s tim zapadnjačkim forama onda ponudite i zapadnjačku platu i uslove rada. To što ste pohađali dva, tri seminara, ne čini vas obrazovanom osobom. Šta ne znam, naučiću, nisam debil.

        I da, postoje stvari koje bih u životu radio iz čistog entuzijazma, ali žalim što moram da vas obavestim da to nije posao koji nudite.

                                                                             Iskreno vaš

                                                                             Igor Kojić